-NOVOSTI-

Monika Seleš, najbolja jugoslovenska teniserka svih vremena, primljena u „Kuću slavnih“ u Njuportu
BESMRTNA ŠAMPIONKA

Priložila sam 50 najdražih trofeja, dres, crnu suknjicu sa belim tufnama, patike, reket...

Minule sedmice u Njuportu, u SAD, u prisutstvu 3.490 gostiju, u lokalnom kazinu sedela je Monika Seleš s najpoznatijim igračima sveta, gde je primljena u tenisku „Kuću slavnih“.

Radmilo Armenulić, savezni kapiten jugoslovenskih tenisera, među prvima je reagovao povodom atentata na Moniku Seleš, kada je suludi istočnonemački obožavalac Štefi Graf istrčao iz gledališta stadiona „Rote baum“ u Hamburgu i zario joj nož u leđa dok se odmarala u pauzi četvrtfinalnog meča sa Bugarkom Magdalenom Malejevom. Ginter Parhe, koji je nameravao i da dokrajči jugoslovensku teniserku 30. aprila 1993. u 18.50, i pored dugotrajnog suđenja, oslobođen je sa obrazloženjem da je mentalno poremećen i da bi trebalo da se leči.

Tim povodom ostale su zabeležene reči najuspešnijeg jugoslovenskog selektora: – Atentator je želeo da usmrti Selešovu, ali ona je već besmrtna!

Rođena Novosađanka je, daleko pre tragedije u Nemačkoj, ostvarila u tenisu rezultate koji su ušli u istoriju ovog sporta: sa 16 i po godina najmlađa pobednica grend slema na Rolan Garosu 1990, gde je trijumfovala tri puta, pobeđivala na Australijen i Ju–Es openu, najmlađa sa 17 godina broje jedan na svetu, 178 nedelja prva na VTA listi...

Čestitamo! – Hvala – rekla je Monika Seleš, koja je fenomenalnu tenisku karijeru počela u rodnom gradu, prebacujući lopticu preko zategnutog kanapa između automobila ispred zgrade gde je stanovala.

Izuzetno priznanje?
– Nisam mogla ni da sanjam da će mi se ovako nešto dogoditi, a sada je to stvarnost. Nalazim se u „Kući slavnih“ najpoznatijih igrača sveta, među kojima su i Rod Lejver, Ken Rozevol, Lju Hoad... Ali, bila sam promovisana i u „Kući slavnih“ 1998. na Floridi. Međutim, ovo je nešto izuzetno, s obzirom na to da je internacionalnog karaktera. Nešto slično je i u košarkaškoj „Kući slavnih“ u Springfildu, gde su i jugoslovenski košarkaši i treneri. Sećam se da sam prvi veliku promociju doživela 1984. u Beogradu, kada su me izabrali za sportistkinju Jugoslavije, a imala sam samo 11 godina.

Bilo je aplauza kao kada ste pobeđivali na Rolan Garosu, u Vimbldonu, Njujorku?
– Verujte, bio je predivan dan i najbolji mogući način da se proslavi moja karijera... Volela bih da je ovde i moj otac. Znam da je njegov duh prisutan, bez njega danas ne bih sedela ovde.

Karolj Seleš, prvi i jedini Monikin trener, preminuo je u maju 1998. posle duže i teške bolesti. – Rekla sam, obraćajući se i prisutnima, „Hvala ti, tata, za sve što si učinio za mene i ja ti dugujem za sve moje uspehe“.

Ko je još bio sa Vama od poznatih teniskih imena?
– Andres Gimeno, sa 34 godine i deset meseci najstariji pobednik Rolan Garosa 1972, a kraj njega Donald Del, raniji igrač i kapiten američke Dejvis kup reprezentacije, Lens Džonson, unuk Roberta Džonsona, najzaslužniji za promociju tamnoputih tenisera, poput Altee Džipson i Artura Eša. Njegovo ime upisamo je posmrtno među velikanima ovog sporta.

Ostavili ste nešto od svojih trofeja u „Kući slavnih“?
– Priložila sam 50 najdražih trofeja, kao i dres, crnu suknjicu sa belim tufnama u kojoj sam trijumfovala na „Flanders parku“ u Australiji, patike, reket... Znam da su moji trofeji našli divan dom i nadam se da će motivisati mlade da se prihvate reketa, udaraju lopte i zaljube se u tenis, kao što sam to ja uradila. Želim da inspirišem mlade, jer gledam reket i lopte koji su mi promenili život, i bila sam toliko srećna da pronađem nešto što volim da radim još u ranim godinama.

Šta je tenis predstavljao za Vas?
– Za mene nikada nije predstavljao teškoću ili posao. Te reči nisu našle mesto u mom rečniku. On je bio i ostao za mene sve vreme jedino zabava. To, sve, želim da prenesem mladim generacijama koje stupaju na tenisku stazu, jer me je Međunarodna teniska federacija angažovala u radu sa njima – putujem svetom, demonstriram im ono što znam, igram egzibicije, najviše sa legendarnom Martinom Navratilovom.

Monika je bila poznata po glasnom ispuštanju vazduha, na šta su se žalile i neke teniserke. Nije mogla da odoli da ga još jedanput demonstrira u Njuportu. – U znak sećanja na stara dobra vremena, uzviknula sam iz sveg glasa – uuuuuuuuhhhh – kaže Monika. Tu, u Njuportu, Selešova se našla među 211 besmrtnih ukućana teniske „Kuće slavnih“, igrača i donatora iz 18 zemalja.

Da pređemo se teniske na druge teme. Šta, inače, radite?
– Uživam u životu!

Pre nekoliko meseci gledali smo Vas u TV emisiji „Igrajte sa zvezdama“?
– Vežbala sam šest nedelja sa Džonatanom Edvardsom, višestrukim šampionom SAD u sportskom plesu. Nažalost, nisam prošla kvalifikacije, ali ne marim, bilo je veoma zabavno. Nastaviću da učim valcer, fokstrog, mambo...

Suvlasnik ste sport kafea „Ol stars“?
– Da, zajedno sa najpoznatijima u svojim sportovima, kao što su golfer Tajger Vuds, košarkaš Šekil O’Nil, hokejaš Vejn Grecki, teniser Andre Agasi... Tu se uvek pojave Silvester Stalone, Brus Vilis, Demi Mur, Bruk Šilds...

Kada bismo mogli da Vas vidimo u Beogradu?
– Bake i deke, sa očeve i majčine strane, davno su preminuli. Gotovo da nikog nemam u Novom Sadu, osim uspomena na drugarice i prijatelje. Izuzetno sam zauzeta i angažovana na raznim poljima, nastojaću da pronađem termin da posetim Beograd, za koji me vežu lepe uspomene. Zato ne mogu da preciziram ni približno tačan datum.

Poglavlje iz Njuporta u životu Monike nije ušlo u njenu najnoviju, drugu, biografsku knjigu, štampanu u maju ove godine. Možda će u trećoj objaviti najlepša sećanja koja su je vezala za tenis i promociju legendi za sva vremena. Pod zastavom Jugoslavije ostvarila je najveće uspehe, a igrajući za SAD deveti i poslednji grend slem 1996. u Australiji. Bila je, i ostala, najbolja jugoslovenska teniserka svih vremena, sa 53 osvojena turnira i 14 miliona dolara na takmičenjima pod okriljem VTA.

(Večernje novosti)

Svaka čast!!!!!:)

Zaista svaka čast! Monika je zaista bila veličanstvena teniserka, i ovo je samo minimum zasluga koje zaslužuje.